WikiDer > Урошица
Святой Урошица | |
---|---|
Фреска в Высоки Дечани монастырь | |
Родное имя | Стефан Урошица Немањић |
Церковь | Сербский православный |
Личная информация | |
Родился | до 1285 г. |
Умер | до 1316 г.[1] |
Похоронен | Церковь Святого Ахиллия, Арилье (Сербия) |
Национальность | Серб |
Номинал | Восточное христианство |
Родители | Стефан Драгутин и Екатерина Венгерская |
Герб | |
Святость | |
Фестиваль | 11 ноября [ОПЕРАЦИОННЫЕ СИСТЕМЫ. 24 ноября] |
Канонизированный | до 1378 г.[нужна цитата] Сербской Православной Церковью |
Урошица (Сербская кириллица: Урошица[а]; эт. 1285 - до 1316) был сербским князем и православным монахом, членом Династия Неманичей. Он был младшим сыном Стефан Драгутин, Король сербии 1272–1282 и Сирмия 1282–1316. Драгутин сохранил Сирмию после передачи правила Стефан Милютин в 1282. Через мать Екатерина Венгерского Династия Арпадов, старший сын Стефан Владислав II был герцогом Славония с 1292 г. и король Сирмии с 1316 по 1325 г. Урошица принял монашеский постриг Стефан (Стефан), и почитается как святой Сербская Православная Церковь 11 ноября [ОПЕРАЦИОННЫЕ СИСТЕМЫ. 24 ноября].
Жизнь
Семейный и политический фон
Урошица была младшим из трех детей сербского короля Стефана Драгутина и Екатерина, венгерская принцесса.[2]
Есть теория[кем?] что Урошица и Урошич - два человека.[3][4]
Драгутин правил с 1276 года, пока не сломал ногу на охоте и не заболел в 1282 году, когда власть перешла к младшему брату Драгутина. Стефан Милютин, а Драгутин сохранил Сирмия так как король (1282–1316).
Ладислав IV умер в 1290 году, не оставив сыновей, и началась гражданская война между соперничающими кандидатами. Андрей III Венгрии, и Шарль Мартель Анжуйский начал.[5] Через мать Екатерина Венгерского Династия Арпадов, брат Стефан Владислав II получил герцогство Славония в 1292 г.[6] В 1293 году Владислав женился на Констанце. Морозини, родственник Андрея III по материнской линии.[6] Чарльза Мартеля поддерживал хорватский дворянин. Павел I Шубич из Брибира, который получил право на реки Гвозд и Неретва после того, как Карл сумел утвердить свое правление над частями Хорватии.
Его сестра Элизабет женился, спустя некоторое время после 1283 г., Стефан I, Запрет Боснии (1287–1314), также венгерский вассал.[2]
Монашеская жизнь
Он принял монашеский постриг с именем Стефан, традиция Династия Неманичей.[а] В Тавненский монастырь на Majevica в Босния считается даром Урошицы и его брата Владислава. Некоторые источники утверждают, что Папрача монастырь расположен рядом с Спреча река под Борогово гора была уделом братьев и их отца Драгутина.
Он умер молодым как монах где-то до 1316 г.,[b] и был похоронен в Церковь Святого Ахиллия в Арилье (Сербия), дар отца Драгутина (церковь расписана в 1296 г.[7]). По легенде его мощи были Мироточивая, Таким образом Сербская Православная Церковь провозглашенный[когда?] ему святой, почитая его 11 ноября [ОПЕРАЦИОННЫЕ СИСТЕМЫ. 24 ноября].[8] Его фрески существуют в Грачаница, Печ, Высоки Дечани, а Арилье в нартекс на северной стене.[4][9] Ни на одной из фресок нет названия «Святой».[4]
В 1311 году Драгутин начал поход по захвату престола своему сыну; предполагается, что это имел в виду Владислав (хотя Архиепископ Данило II сказал, что Урошич был возможным наследником).[10]
Происхождение
Предки Урошицы | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Аннотации
- ^ Имя: Его настоящее имя было Урошица или Урошич (Урошиц / а), а миниатюрный имени Урош (с суффиксом -ica буквально "Маленький Урош",[11] после деда Стефан Урош I из Сербии). Он принял монашеский постриг с именем Стефан; традиция Династия Неманичей используется с Стефан Неманья до последнего правителя.[12][13] Он был провозглашен сербской церковью святым и упоминается как «Святая Урошица» (Св. Урошица).[8]
использованная литература
- ^ Станоевич 1925, п. 47
Sinovi Uroševi bijahu: Dragutin (kralj srpski 1276 do 1282, srijemski 1284–1316) i Milutin (kralj 1282–1321), Dragutinovi sinovi su Urošic (- prije 1316) и Владислав (kraljevski pretendent) 1321. Нджихова линия izumrla je или se izgubila.
- ^ а б Милеушнич 2000, п. 64
Кад је стасао за же- нидбу венчао се са Кателином (Катлин), кћерком угарског краља Сте-ана V, са којом је имао синове Владислава и Урошица, и кћер Јелену (Јелисавету) којаск босета за 1284. године удала ...
- ^ Югославский национальный комитет исторических исследований 1955 г., п. 140
O jednoj genealoskoj pogresci: Urosic nije Urosica - IP, 2, 19.54, p. 61 - 62). L'auteur montre comment Urošic, fils de Dragutin, été identifié par erreur avec Urosica, puis il analyse à nouveau les sources selon lesquelles Urosic se fait moine sous ...
- ^ а б c Павлович 1965, стр. 235–237
п. 235: [...] с. 236: ту се помигье гроб Урошица. Да ли] 'е он овде или на другом месте, не зна се. Поред] ужне фасаде цркве данас се налази] едан такоЬе празан саркофаг, ко] и] е премештен (сл. 24). Где] е он првобитно поставлен и са чидим телом [...] p. 237: Фресколик Урошица налази се у „лози Немањића" у Грача- ници, Пећи, Дечанима, а у Ариљу у припрати на северном зиду. На њима се не налази натпис са називом „свети".
- ^ Штраф 1994, стр. 207–208
- ^ а б Младен Лесковац; Александар Форишковић; Чедомир Попов (2004). Српски биографски речник: Том 2. Будућност. п. 245.
Отац је право наслеђа настојао сачувати за старијег сина Урошица. Преко мајке Влади- слав је био повезан са угарском династијом, те је 1 292. добио наследно херцештво Славонију. Сле- деће године склопљен је брачни ...
- ^ Ковачевич, Йован (1953). Srednjovekovna nošnja balkanskih slovena: studija iz istorije srednjovekovne kulture Balkana. Научная книга. п. 37.
Портрети Владислава и Урошица, по Св. Радојчићу, радила је друга рука. Црква је живописана 1296 год.
- ^ а б Srpska pravoslavna crkva. Свети Архиерейски Синод, п. 55
Урошица (Св. Урошица, кнез српски)
- ^ Фонд Византии 2002, п. 465
- ^ Васари 2005, стр.110 ; Јеротић 2002, п. 12
краља Милутина напао брат Драгутин да би отео престо за сина Урошица
- ^ Югославская академия знаний и ума 1971, п. 820
УРОШИЦ, м. дем. od Uroš; Мали, Млади, Урош. Be bo vfazdviglb se bratb tomu (т. J. Kra- u Vrošu) Stefanb kralb. . . hote vbzbmb prestolb jego dati »ynu svojemu Urošicu. Данило 357. Роди е и сына два (Слефан кра ) Владислава крала и Уройика.
- ^ Сербская академия науки и оценки 1959, п. 203
- ^ Магуайр 2004, стр. 61–62
Источники
- Фонд Византии (2002). Византия: международное обозрение византийских исследований, том 72, выпуск 2. Фонд Византии.
- Югославская академия знаний и умений (1971). Джура Даничич; Перо Будмани; Матия Валявац (ред.). Речник хрватскога или серпскога езика, Том 19 (на сербохорватском). U kńižarnici L. Hartmana.
- Магуайр, Генри (2004). Византийская придворная культура с 829 по 1204 год. Думбартон-Окс. ISBN 978-0-88402-308-1.
- Павлович, Леонтий (1965). Kultovi lica kod Srba i Makedonaca (на сербском). Народный музей Смедерево.
- Сербская академия науки и уметности (1959). Гласник, Том 11 (на сербском). Сербская академия науки и уметности.
- Srpska pravoslavna crkva. Sveti arhijerejski sinod (2001). Службенский список Сербское православное здание, Том 83. Srpska pravoslavna crkva.
- Станоевич, Станое (1925). Народна энциклопедия srpsko-hrvatsko-slovenac̆ka, Том 3. Издавач: Библиографский завод д.д.
- Васарий, Иштван. Куманы и татары: восточные военные на доосманских Балканах, 1185-1365 гг.. п. 110.
- Югославский национальный комитет исторических исследований (1955). Йорджо Тадич (ред.). Десять лет югославской историографии, 1945-1955 гг.. Издательское предприятие "Югославия".